ИсторијаНајстарија свастика део је тзв.
Винчанског писмаи може се видети на примерцима грнчарије датиране око 4.000 год. п. н.
е. Исти симбол појављује се и као део индуског писма из периода око
3.000 године п. н. е. Отуда вероватно и употреба овог симбола која се
до данас задржала у хинду, ђаинској и будистичкој култури. Грнчарија из
периода од око 2.000 год. п. н. е. пронађена у Синташти је такође
украшена симболом свастике. Симболи налик свастици јављају се и у
бронзаном и
гвозденом добу у области северног
Кавказа (Кобанска култура) и
Азарбејџана, као и код
Скита и
Сармата.
У свим овим културама, са изузетком јужне Азије, симбол свастике није
имао неки посебан значај већ се јавља само као једана од варијација
сличних симбола различите сложености.
У античком периоду, свастика је често коришћена од стране
Хетита,
Келта и
Грка.
Појављује се и у другим азијским, европским, афричких и
северноамеричким културама — понекад као геометријски мотив, а понекад
као религијски симбол. Свастика је свети симбол у хиндуизму, будизму и
ђаинизму.
Учесталост симбола свастике је лако објаснити као појаву једног врло
једноставног симбола који је настао самостално у свим друштвима која су
израђивала предмете од прућа. Свастика је облик који се понавља на
ивици приликом плетења четвртастих предмета. Друге теорије покушавају
да успоставе везу са културном дифузијом или објасне самосталну појаву
овог симбола у различитим удаљеним цивилизацијама у складу са
Јунговом теоријом колективне подсвести.
Иако се постојање свастике на америчком континенту може објаснити
постојањем култура које су израђивале предмете од прућа, њено присуство
у Америци слаби теорију културне дифузије. Иако постоје теорије по
којима је свастика тајно пренета у Северну Америку од стране ране
Еуроазијске поморске цивилизације, највероватније је дошло до
независног развоја овог симбола на тлу Америке.